„Hajde da nekad popijemo kafu.”
„Javi se.”
„Pošalji mi poruku.”
Ove rečenice čujemo stalno u poslovnim razgovorima, na networking događajima, ali i među prijateljima i poznanicima. Zvuče toplo, otvoreno i obećavajuće. Međutim, koliko često zaista dovedu do nečega?
Ovaj obrazac primjećujem stalno. Ljudi nude svoje vrijeme, pomoć, kontakte i onda se ništa ne desi. Poruke ostanu bez odgovora, a kafa se nikada ne dogovori.
Ponekad se čuju i poznata objašnjenja: „Ne znam gdje mi je glava ovih dana.” ili „Zatrpan/a sam poslom.”
Naravno, život zna da bude užurban, ali ako pogledamo malo dublje, ispod toga se dešava nešto zanimljivo.
Prvo, tu je navika da budemo ljubazni. Mnogi kažu „Hajde da nekad popijemo kafu” ne kao stvarnu obavezu, već kao ljubazan gest, slično kao kada kažemo „Drago mi je što smo se vidjeli” ili „Čućemo se.” Tako ostajemo prijatni, a da ne moramo da kažemo: „Nemam vremena” ili „Nijesam zainteresovan/a.”
Postoji i još jedan tihi obrazac: iluzija da će se „buduće ja” time pozabaviti. Kažemo sebi:
„Odgovoriću kasnije.” ili „Zakazaću to sjutra.” Kada taj trenutak dođe, pojave se novi prioriteti i obećanje polako nestane.
Tu je i šira kultura pretjeranog obećavanja. Ljudi žele da djeluju podržavajuće, spremno da pomognu, ali vrlo često ne zastanu da sebi postave jednostavno pitanje: Da li zaista imam kapacitet da ovo ispunim?
I na kraju, budimo iskreni, uglavnom nema nikakve stvarne posljedice ako to ne uradimo. Nema kazne. Nema odgovornosti. Mozak takvo obećanje tiho svrsta u kategoriju nečega što je opcionalno.
Postoji jedna jednostavna navika koja može da promijeni ovu dinamiku. Kada neko kaže: „Hajde da se nekad vidimo”, otvorite kalendar odmah. Recite: „Super. Hajde da pogledamo sada. Šta kažeš na utorak u 10?”
Namjera tada postaje prava obaveza. Ulazi u kalendar. Oboje donosite malu, ali konkretnu odluku.
Ipak, tu postoji i nešto dublje. Ponekad izbjegavanje malih obaveza nije samo pitanje upravljanja vremenom. Može da bude i odraz neregulisanog nervnog sistema – kada je um preopterećen, rasut i stalno reaguje, umjesto da svjesno bira.
Ponekad odnose ne oblikuju velika obećanja, već mala koja svakodnevno dajemo. Sljedeći put kada kažete „Hajde da popijemo kafu”, zastanite na trenutak i zapitajte se da li to zaista mislite.
Ako je odgovor da, napravite sljedeći korak. Otvorite kalendar. Pošaljite poruku. Ispunite malo obećanje.
