Nakon teške odluke, lider često osjeti potrebu da je dodatno objasni, dodaje još podataka, vraća se na razloge i pokušava da odgovori na svako moguće pitanje, nada se da će, ako sve dovoljno dobro objasni, ljudi na kraju prihvatiti odluku.
Međutim, previše objašnjavanja ponekad može da ostavi utisak da odluka još nije konačna.
Naravno, ljudima treba objasniti zašto je nešto odlučeno, posebno kada će ta odluka uticati na njihov rad. Ipak, jedno je pružiti timu dovoljno informacija, a sasvim drugo pokušavati da uklonimo svaku neprijatnu reakciju.
Razlika se često ne nalazi samo u onome što govorimo već i u tome kako se osjećamo dok govorimo.
Kada naš nervni sistem neslaganje doživi kao prijetnju, možemo početi da tražimo potvrdu da su svi zadovoljni. Govorimo više nego što je potrebno, dodatno se pravdavamo i ponovo otvaramo nešto što smo već pažljivo razmotrili. U tom trenutku možda više ne pokušavamo da pomognemo timu da razumije odluku. Možda samo pokušavamo da umirimo sopstvenu nelagodu.
Nijedna važna odluka neće svima biti jednako laka.
Neko će biti razočaran. Neko će postaviti teško pitanje. Nekome će jednostavno trebati više vremena da prihvati promjenu. To ne znači da je odluka pogrešna niti da je moramo mijenjati.
Smiren lider može da ostane prisutan i kada u prostoriji postoji neslaganje. Može jasno da objasni razloge, kaže šta se odlukom dobija, ali i šta ona može da donese kao izazov. Može da sasluša ljude i odgovori na njihova pitanja, a da pritom ne otvara odluku svaki put kada neko reaguje drugačije nego što je očekivao.
To nije hladnoća već spremnost da ostanemo uz odluku i kada ona ne donese trenutno olakšanje svima.
Usklađenost ne znači da svi moraju misliti isto. Ona znači da ljudi razumiju odluku, znaju šta ona mijenja i imaju jasan pravac za dalje.
Zato, prije nego što još jednom krenete da objašnjavate odluku koju ste već donijeli, zastanite i zapitajte se: Da li objašnjavam odluku da bi je tim razumio ili zato što mi je potrebno da se svi slože?
