Jedino kad je uplašen, čovjek može biti hrabar.
Džordž R. R. Martin
Zvuči pomalo čudno, ali taj osjećaj ponekad može biti dobar.
U postu o metaforama pomenula sam puteve i raskrsnice. Bilo da je u pitanju lična ili profesionalna raskrsnica, samo razmišljanje kojim putem da krenete može biti jedan od razloga tog straha. To se dešava kada pokušavate da nešto promijenite i počinjete nešto novo. Glavni razlog za to je neuspjeh. Tačnije, strah od neuspjeha. Mnogo ljudi, posebno u posljednih šest meseci, dolazi na koučing sesije upravo sa ovom temom na umu. Oni traže prostor da više izraze sebe kroz ideje za nove početke.
Nedavno sam pročitala da je strah od neuspjeha glavni ubica velikih planova i dobrih ideja i apsolutno sam saglasna sa tim.
Po mom mišljenju, što je zemlja manja – to je strah veći. Sve oči su uprte u vas, ljudi gledaju i čekaju da vide rezultat. Pritisak je veoma veliki. Ova okruženja često ne podržavaju one koji imaju jasnu sliku i traže različite načine da to postignu, a u tom procesu im je potrebna podrška, a ne kritike i sumnje.
Šta ako ne uspijete?
Trebalo bi da probate ponovo. U idealnom svijetu vaša upornost bi se smatrala hrabrošću. Realnost je ipak drugačija. Većina ljudi vas posmatra kao osobu koja nije uspjela i gledaju vas kroz taj neuspjeh. Sa one vedrije strane, sve je više ljudi počelo da ove situacije vidi kao inspiraciju i istinske priče o uspjehu (a ne priče o neuspjehu).
Kada smo bili djeca, padali smo bezbroj puta prije nego što smo naučili da hodamo. Dobijali smo podršku i podsticaj koji su nam bili potrebni. Zašto bi onda sada, u svijetu odraslih, bilo drugačije?
Moja poruka ide onima koji se sada plaše i ne znaju šta budućnost nosi. Usudite se. Uskoro će se isplatiti. Okružite se ljudima kojima je stalo i koji vas podržavaju. Radite i vi isto – dajte podršku i ljubav onima koji pokušavaju. Na taj način se širi krug podrške.
